О власти и медијима, из угла малих, провинцијских новина

О власти и медијима, из угла малих, провинцијских новина

Из Билтена Удружења новинара Србије

Аутор: Валентина Сенић

О власти и медијима, из угла малих, провинцијских новина

 

Новинарка “Недељника” из Смедеревске Паланке Валентина Сенић послала је  УНС-у писмо у ком говори о лошем положају медија у овој општини. Писмо преносимо у целости. У општини Смедеревска Паланка никада није расписан Конкурс за суфинансирање пројеката из области јавног информисања. Наиме, годинама уназад средства из општинског буџета исплаћивана су локалним медијима на основу уговора.

Од маја 2016. године, од доласка на власт Српске напредне странке, уговори су раскинути са свим локалним медијским кућама. Од тада па до данас, из општинског буџета није исплаћен ни један динар медијима. Одлуком о буџету за 2016. годину планирана су средства за медије у износу од 18 милиона динара. Само 5% од укупног износа уплаћен је, и то панчевачкој телевизији и порталу е-Подунавље.

У октобру прошле године тадашњи председник општине потписао је поново уговоре са свим локланим медијским кућама. Како су у општини Смедеревска Паланка уведене привремене мере, преседник Привременог органа раскинуо је уговор са нашом кућом, „Недељник“, јер, како је рекао, то је одлука странке, која не може бити промењена, а разлог је то што смо у листу објавили интервју са бившим председником општине и народним послаником који је из ДС.

За ову годину предвиђена су средства за информисање у износу од 12 милиона динара. Обзиром на искуства из претходног периода, бојимо се да ни сада Конкурс неће бити расписан. Такође, поставља се питање чији пројекти ће бити финасирани из буџета, пошто је нама речено да сарадња између „Недељника“ и локaлне самоуправе у овом моменту није могућа.

Директног сукоба између чланова Привременог органа и „Недељника“ није било. Непосредно пре изласка штампаног издања „Недељника“ председник Привременог органа нашем новинару није желео да одговори на постављена питања. Индиректно, новинару је наређено да о појединим темама не пише.

Имајући у виду описану ситуацију, поставља се питање: да ли је могуће радити у таквим условима? Односно – докле ће функционери странака или локалних самоуправа бити уредници наших гласила? Ко дозвољава и одобрава новчана средства на Конкурсима сумљивим порталима, новоотвореним телевизијама, радио станицама и штампаним медијима без дана радног искуства и без професионалних новинара? Ко су чланови комисија које одлучују чији је пројекат добар, а чији не? Колико ми је познато, то су наше колеге са дугим професионалним искуством. Питам се, како дозвољавају да се овакве ствари дешавају на Конкурсима.

Однос према медијима, који подразумева, пре свега, притиске, уцене, ниподаштавање новинара и директно супротстављање достојанству наше професије – не само да противречи оним принципима, за који се актуелна власт декларативно залаже, него подразумева и једну далеко већу опасност.

Представници власти, пошто уклоне све неистомишљенике из свог окружења (на челу са новинарима који постављају „незгодна питања“), могу да поверују да је све што раде савршено и без грешке. А такво стање је више него опасно, не само за представнике странака и носиоце функција, него и за оне у чије име они врше власт.

С поштовањем, Валентина Сенић

https://twitter.com/resavskipostono/status/952969255053594624

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/Eaxp2rpBfUK

 

resavski postonosa

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…
resavski postonosa
Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestmail
twittergoogle_pluspinterestrssyoutubeinstagram

About the Author

resavski postonosa
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Be the first to comment on "О власти и медијима, из угла малих, провинцијских новина"

Leave a comment