Ново гостовање ресаваца са програмом посвећеног Великом рату

Сећање на солунске ратнике – Свилајнац 2016-године

Ново гостовање ресаваца са програмом посвећеног Великом рату

Сликари, глумци и музичари на заједничком задатку

Ново гостовање ресаваца са програмом посвећеног Великом рату

Мален Јанковић портрет Гаврија Принципа – уље на платну

Удружење ратних добровољаца, потомака и поштовалаца 1912 – 1918. године „Стеван Синђелић“ Свилајнац у сарадњи са Удружењем ликовних уметника „Манасија“ из Деспотовца, Ликовном колонијом „Црквеначка палета“ и Драмским студиом из Деспотовца гостоваће 18. априла у Дому војске Србије у Новом Саду програмом који је посвећен стогодишњици од завршетка Великог рата.

Ново гостовање ресаваца са програмом посвећеног Великом рату

Сећање на солунске ратнике – Свилајнац 2016-године

Програм обухвата изложбу 26 слика уља на платну, посвећених тематици 1912-1918. година урађених на Ликовној колонији „Црквеначка палета“ поводом 100 година од Кумановске битке.

У драмском делу фрагменате који се односе на славне дане и битке српских јунака до слободе и победе говориће глумци Драмског студија из Деспотовца Мирослав Јовановић и Милић Никодијевић. Трубач Божа Младеновић одсвираће Марш на Дрину и Тамо далеко , а наступиће народни појац Милија Радивојевић – Баја и фрулаш Мирослав Милић.
Програма има за циљ обележавање 100 година од завршетка Великог рата као и приближавање младим генерацијама херојска дела наших предака.

До сада су ресавци са овим програмом гостовали у Домовима војске у Нишу и Београду, затим у Јагодини, Лапову, Деспотовцу, Свилајнцу, Жабару, бројним селима, школама и домовима културе. Планирано је и гостовање у Домовима војске Србије у Панчеву и Врању. На досадашњим наступима публика је веома емотивно и задовољно реаговала, а овакви програми подсећају на славне дане наших предака и сећања на њих.

Црквенчани се после 100 година одужују славним прецима

 Црквенчани се после 100 година одужују славним прецима

На слици: – Идејно решење споменика

Задружно село Црквенац је једно од шест села од 21 села на територији општине Свилајнац које ни после 100 година од голготе и завршетка Великог рата нема споменик страдалим прецима. Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ Свилајнац 2012 године основало је месни одбор од 11 чланова у Црквенцу са циљем да се у данима сећања и туговања, обележавања сто година од почетка рата подигне споменик. Из Црквенца је мобилисано 129 младих стасалих да бране своју отаџбину који су кренули у велику голготу 1912 до 1918 године. Њих 79 није имало среће да се врати, гинули су у биткама на Церу, Дрини и Колубари до Солуна преко албанских гудура по цичи зими, гладни, голи и боси и назад преко Кајмакчалана.

Идејно решење за изградњу споменика израдио је млади архитекта из Црквенца Јовица Јанковић потомак солунских ратника. Консултације и помоћ су пружили,сликари, професори и вајари који су били учесници Ликовне колоније у Црквенцу.

Потребна документација, идејно решење и износ трошкова који су потребни да се заврши споменик у Црквенцу послати су Општинском већу СО Свилајнац. Месна заједница Црквенац треба да обезбеди место, све потребне дозволе и помоћ при изради споменика. Родбина,потомци и поштоваоци из Црквенца, Ресавски сликари и грађани су помогли да се ураде спомен плоче са уклесаним именима погинулих ратника. Месни одбор је урадио обиман посао и прикупио у архивима Србије имена погинулих, а нека и са споменика на месном гробљу.
Планирано је да се споменик открије 15.Септембра 2018 године у Црквенцу на дан пробоја Солунског фронта.
Овај програм има и за циљ да подстакне и друге да се одуже својим прецима подизањем спомен обележја где то до сада није учињено.

Фото: архива РП

М.С.

https://twitter.com/resavskipostono/status/984759308398354432

https://plus.google.com/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/Rz6hVFN8eQ6

 

resavski postonosa

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…
resavski postonosa
Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestmail
twittergoogle_pluspinterestrssyoutubeinstagram

About the Author

resavski postonosa
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Leave a comment

Optimization WordPress Plugins & Solutions by W3 EDGE