Црквенчани положили историјски испит

Дуборез на бачви са ликовима цара Фрање Јосифа и царице Ержебет из 1867.године
Дуборез на бачви са ликовима цара Фрање Јосифа и царице Ержебет из 1867.године

Црквенчани положили историјски испит

На лицитацији у Београду продат подрум,,Навип“ Црквенац

Други део

Музеј виноградарства и воћарства

Музеј виноградарства и воћарства

Једини очувани подрум је у Црквенцу где није било разграбљивања, урушавања и рушења предат је 12. јануара 2018. године купцу и по први пут постао приватна својина. Сачувани су експонати-справе њих 25 у виноградарском музеју који нису били предмет процене, као и бачва Цара Фрање из 1867. године са дуборезом непознатог уметника непроцењиване вредности коју је из запуштеног подрума у Београду донео тадашњи директор покојни Миле Маринковић.

Акварел Подрум Црквенац

Акварел Подрум Црквенац

    Све је за будућа времена црквенчанима на понос јер су ставили општи интерес испред личног. Висока свест потомака пред прецима задругарима од стране садашњих пензионера и бивших радника који су помогли да се сачува старина од 89 година и преживи најтеже дане у својој историји. После ресавских рудника подрум је најстарији привредни објекат у Ресави и њен понос. Од 1971. године специјализован је за производњу и промет српске шљивовице препеченице у оквиру „Навипа“ Земун који је достигао извоз од пет милиона литара у 30 земаља света. Једини са „Кошер“ лиценцом за јеврејско тржиште који је 40 година пословао са породицом Херцог из Њујорка, честим гостима у Црквенцу.

Дуборез на бачви са ликовима цара Фрање Јосифа и царице Ержебет из 1867.године

Дуборез на бачви са ликовима цара Фрање Јосифа и царице Ержебет из 1867.године

    На домаћем тржишту била је неприкосновена ,,Бардаклија“ селектирана, која је одлежавала и старила у храстовим бачвама подрума у Црквенцу. Била је победник на многим сајмовима у земљи и иностранству и проносила славу Србије. У дограђеном делу подрума 1985. године у такозваној Винској сали са фреском Светог Трифуна коју је израдио живописац Зоран Димитријевић, Винском салону и прелепој тераси дочекивани су многи гости и пословни партнери из земље и света. Преживели смо санкције, распад СФРЈ, бомбардовање НАТО силе али нажалост, транзиција и стечај нам дођоше главе.

    Подрум је је прво процењен на 230.000 евра, па 180.000 евра и коначно је продат за 140.000. Подрум ,,Навип“ у Црквенцу није руиниран сачувани су производни капацитети, опрема и објекат јер су радници препознали идеје наших предака који су били много паметнији од нас. Пуно среће у раду, једна епоха је завршена друга почиње, црквеначки подрум је сачуван „Чије није било, чије неће бити“ кажу наши стари. Дугујемо захвалност свим житељима Црквенца који су сачували своју част, образ и достојанство пред нашим славним прецима. Данас настављач традиције воћарства и виноградарства је Удружење „Димитрије Катић“ Црквенац који и ове године организује традиционално прославу славе Светог Трифуна и дегустацију вина виноградара Ресаве.

Последњи чувар имовине задругара,пензионера и бивших радника Подрума „Навип“ Црквенац

Мирољуб Спасојевић

https://twitter.com/resavskipostono/status/954693590311108612

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/P43sPfbF3MJ

 

resavski postonosa

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…
resavski postonosa
Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestmail
twittergoogle_pluspinterestrssyoutubeinstagram

About the Author

resavski postonosa
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Be the first to comment on "Црквенчани положили историјски испит"

Leave a comment